Tok radnje u romanu

    "Mali princ" počinje kratkom pričom pripovedača o svom detinjstvu, odrastanju i kasnijem izboru zanimanja. Nakon što je u ranim godinama odustao od svoje slikarske karijere, odlučio je da postane pilot. Jednom, usred leta, njegov avion se srušio u pustinji Sahari. Dok je razmisljao o svojoj iznenadnoj situaciji, prišao mu je jedan veoma ozbiljan, mali, plavi dečak i zatražio od njega da mu nacrta ovcu. Posle nekog vremena postali su dobri prijatelji. Narator je kroz prinčevo razmišljanje doznao da dečak dolazi sa malog asteroida 325, koji zemljani nazivaju asteroidom B-612. Takodje je saznao da je princ jako dobro čuvao svoju planetu, zaustavljajući rast lošeg semenja i pazeći da planetu ne zauzmu baobabi. Jednog dana je iznikla čudnovata ruža i mali princ je bio oduševljen. Ali kada ju je jednom uhvatio u laži, odlučio je da ne može više da joj veruje. Postao je usamljen i odlučio da ode u istraživanje drugih planeta.

    Dok je putovao, govori nam pripovedač, mali princ je prolazio pored susednih asteroida i, po prvi put u životu, susreo se sa čudnim, zatvorenim svetom odraslih. Na prvih šest planeta koje je mali princ posetio, susreo se sa usamljenim kraljem, uobraženkom, pijanicom, poslovnim čovekom, fenjerdžijom i geografom: svi su sami i potpuno okupirani svojim poslom. Mali princ nije shvatao ove odrasle ljude, njihove potrebe da naredjuju drugima, da budu najpopularniji na svetu, da poseduju sve. Izuzetak je bio jedino fenjerdžija, čijoj se izuzetnoj posvecenosti poslu divio. Ništa nije naučio od odraslih, sem od geografa koji mu je otkrio da cveće ne živi večno, zbog čega mu je njegova ruža veoma nedostajala.
    Geograf mu je predložio da sledeću poseti planetu Zemlju, što je on i učinio. Medjutim, sleteo je usred pustinje gde nije bilo nijednog čoveka u bilo kom pravcu. Tamo je sreo zmiju koja priča u zagonetkama i mračno nagoveštava da njen otrov može poslati malog princa nazad u raj iz koga je došao, ako to poželi. Mali princ ignoriše ponudu i nastavlja svoje istrazivanje planete Zemlje. Konačno, mali princ naiđe na vrt ruža, što ga iznenadi i rastuži, jer mu je njegova ruža rekla da je ona bila jedna i jedinstvena.
    Princ je kasnije pripitomio lisicu koja ga je naučila da: "samo srcem dobro vidimo, suština je očima nevidljiva", da "vreme koje je posvetio ruži, čini ružu tako dragocenom",  da ljubav čini čoveka odgovornim za bića koja voli. Princ završava svoju priču opisujući susret sa skitnicom i trgovcem.

    Osmi je dan naratorovog pada u pustinju. Po prinčevom predlogu, krenuli su u uspešnu potragu za bunarom. Voda je nahranila njihova srca isto koliko i njihova tela i njih dvoje dele trenutak blaženstva, dok se slažu u misljenju da previše ljudi ne vidi šta je zaista bitno u životu. Međutim, um malog princa fiksiran je na povratak svojoj ruži, pa on počinje da smišlja plan sa zmijom. Pripovedač popravlja svoj avion jedan dan pre godišnjice prinčevog dolaska na planetu Zemlju, pa on tužno odlazi sa svojim malim prijateljem do mesta gde je princ sleteo. Zmija je tada ujela princa i on  bešumno pada u pesak.

    Pripovedač se utešio sledećeg dana kada nije uspeo da nadje telo malog  princa i bio je siguran da se on bezbedno vratio na svoju planetu. Takođe, utešen je zvezdama, u kojima sada uvek prepoznaje smeh svoga prijatelja. Međutim, on često postaje tužan razmisljajući da li je ovca koju je on nacrtao pojela prinčevu ružu. Narator završava svoju pricu crtežom  pustinjskog pejzaža i molbom citaocima da zastanu ispod zvezda na trenutak, ako se ikada nadju u tom predelu, i da istog trenutka obaveste pripovedača ako se mali princ vratio.

                 "Ovo je za mene najlepši i najtužniji predeo na svetu".